Bivša Jugoslavija imala je mrežu od 24 civilna aerodroma, od kojih većina i danas funkcioniše, dok su neki zadržali vojnu namenu ili su prenamenjeni za civilni saobraćaj. Tokom 2023. godine, ovi aerodromi ostvarili su promet od ukupno 32,5 miliona putnika
Tokom postojanja Jugoslavije, aerodromi su omogućavali povezanost svih jugoslovenskih republika međusobno i sa ključnim medjunarodnim destinacijama.
Mreža aerodroma omogućavala je Jugoslaviji bolju povezanost sa svetom i olakšavala unutrašnji saobraćaj.
Najvažniji aerodromi nalazili su se u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju, Podgorici, Dubrovniku, Splitu. Posle raspada Jugoslavije, infrastruktura aerodroma podeljena je između novih država, a mnogi su obnovljeni i modernizovani, čime su zadržali status ključnih tačaka regionalnog i međunarodnog saobraćaja.
Aerodromi republika bivše Jugoslavije
Aerodromi zemalja bivše Jugoslavije danas su moderni i u potpunosti usklađeni s međunarodnim standardima, predstavljajući ključne saobraćajne čvorove u regionu. Različite države bivše Jugoslavije uložile su značajne resurse u razvoj i modernizaciju svojih aerodroma, čime su postali važni centri za putnički i teretni saobraćaj, kao i za turistički razvoj. Aerodromi su u 2023. godini ostvarili ukupan promet od preko 32,5 miliona putnika, dok su se aerodromi Beograd i Zagreb našli na listi 100 najprometnijih aerodroma u Evropi.
Srbija
Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd
Beogradski Aerodrom "Nikola Tesla" je najveći aerodrom u Srbiji ali i bivšoj Jugoslaviji i tokom 2023. godine imao je 7.946.714 putnika, što ga čini vodećim čvorištem u zemlji. Sa redovnim međunarodnim linijama i proširenjem kapaciteta, ovaj aerodrom nastavlja da igra ključnu ulogu u povezivanju Srbije sa svetom.
Aerodrom je 2024. dobio novi terminal, a aerodromom trenutno posluje pod okriljem francuske kompanije VINCI Airports.
Aerodrom "Konstantin Veliki" Niš
Niški aerodrom "Konstantin Veliki" zabeležio prošle godine rekordan promet od 448.312 putnika, što je rezultat popularnosti niskotarifnih letova. Aerodrom je ove godine dobio je i moderni terminal sa kapacitetom od 1,5 miliona putnika godišnje, čime je aerodrom dobio status srednje velikog aerodroma.
Aerodrom "Morava" Kraljevo
Aerodrom "Morava" u Kraljevu ostvario je promet od 13.862 putnika tokom 2023. godine. Iako je promet skroman u poređenju sa većim aerodromima, ovaj aerodrom ima direktne linije za Istanbul, Tivat i Solun, a planirano je proširenje piste kako bi ovaj aerodrom postao značajniji faktor u centralnom delu Srbije. Aerodrom je 2011. dobio moderan putnički terminal.
Aerodrom Priština
Aerodrom u Prištini postao je značajno čvorište za putnike sa Kosova i Metohije, sa prometom od 3.424.883 putnika u 2023. godini. Redovne linije i pristupačnost čine ovaj aerodrom jednim od najprometnijih na prostoru bivše Jugoslavije. Aerodrom je 2011. godine takodje dobio nov terminal koji je dat u koncesiju i upravljanje tursko-francuskom konzorcijumu Limak.
Aerodrom Ponikve, Užice
Aerodrom u Užicu nije beležio promet putnika tokom 2023. godine. Trenutno se razmatraju opcije za obnovu komercijalnog saobraćaja, kako bi aerodrom mogao da doprinese razvoju turizma i povezivanju zapadne Srbije sa ostatkom zemlje. Ima manji terminal, a njegov dalji razvoj planiran je u etapama koje podrazumevaju sanaciju poletno-sletne staze, okretnice rulne staze potrebne za okretanje aviona veličine A320.
Hrvatska
Aerodrom "Franjo Tudjman" Zagreb
Zagrebački aerodrom najveći je aerodrom u Hrvatskoj i drugi po veličini na području bivše Jugoslavije, sa 3.723.650 putnika u 2023. godini. U poslednjih nekoliko godina aerodrom je postao važno čvorište za niskotarifnu aviokompaniju Ryanair, što je značajno povećalo broj dostupnih letova širom Evrope i doprinelo brzom rastu.
Aerodrom Split
Aerodrom Split jedan je od najprometnijih aerodroma u Hrvatskoj, a tokom 2023. godine zabeležio je 3.358.902 putnika, što ga čini četvrtim najprometnijim u bivšoj Jugoslaviji. Poznat po sezonskom rastu prometa zbog turističke potražnje, posebno tokom letnjih meseci, ovaj aerodrom predstavlja ključnu tačku povezivanja hrvatske obale s ostatkom Evrope.
Aerodrom Dubrovnik
Aerodrom Dubrovnik, jedan od najvažnijih aerodroma na hrvatskoj obali, a 2023. godine zabeležio je promet od 2.416.818 putnika. Kao ključna tačka za povezivanje Dubrovnika s brojnim evropskim destinacijama, aerodrom beleži intenzivan rast tokom letnje turističke sezone. Modernizacija aerodromskog terminala 2017. godine unapredila je infrastrukturu i omogućila bolju uslugu i kapacitet za sve veći broj putnika.
Aerodrom Zadar
Aerodrom Zadar, sve značajnija vazdušna luka na hrvatskoj obali, u 2023. godini zabeležio je promet od 1.230.835 putnika. Ovaj aerodrom, koji beleži rast prvenstveno zahvaljujući niskotarifnim kompanijama, postao je važno čvorište za turiste koji posećuju zadarsku regiju i hrvatsku obalu. Sa obnovljenom infrastrukturom i proširenjem kapaciteta, Aerodrom Zadar nastavlja da unapređuje ponudu letova i povezanost.
Aerodrom Pula
Aerodrom Pula, jedan od ključnih aerodroma u Istri, a u 2023. godini zabeležio je promet od 424.670 putnika. Ovaj aerodrom, popularan među turistima koji posećuju Istru, beleži značajan porast prometa tokom letnje sezone. Zahvaljujući saradnji s niskotarifnim aviokompanijama, Aerodrom Pula nastavlja da proširuje svoju ponudu letova ka raznim evropskim destinacijama, čime dodatno jača svoju ulogu u turističkom povezivanju regiona.
Aerodrom Osijek
Aerodrom Osijek, važna vazdušna luka u istočnom delu Hrvatske. U 2023. godini ostvario je promet od 35.645 putnika. Iako manji od ostalih aerodroma, Osijek igra ključnu ulogu u povezivanju Slavonije s važnim evropskim destinacijama i Zgrebom. Sa naglaskom na razvoj regionalnog saobraćaja, aerodrom nastoji privući više putnika kroz unapređenje ponude letova i saradnju s niskotarifnim kompanijama.
Aerodrom Brač
Aerodrom Brač, smešten na istoimenom hrvatskom otoku, zabeležio je u 2023. godini promet od 19.073 putnika. Ovaj aerodrom predstavlja ključnu tačku povezivanja otoka Brača s drugim delovima Hrvatske i Evropom, posebno tokom letnjih meseci kada raste turistička potražnja. Aerodrom Brač nudi nekoliko sezonskih linija, čime se dodatno poboljšava dostupnost i povezanost otoka.
Bosna i Hercegovina
Aerodrom Sarajevo
Aerodrom Sarajevo, glavni aerodrom Bosne i Hercegovine, zabeležio je u 2023. godini promet od 1.369.007 putnika. Kao ključna vazdušna luka za region, aerodrom igra vitalnu ulogu u povezivanju Sarajeva sa važnim evropskim destinacijama. Aerodrom Sarajevo je uložio značajna sredstva u modernizaciju infrastrukture, uključujući obnovu terminala i unapređenje usluga, čime se dodatno poboljšava iskustvo putnika.
Aerodrom Banja Luka
Aerodrom Banja Luka, nalazi se drugom po veličini gradu u Bosni i Hercegovini, u 2023. godini zabeležio promet od 460.720 putnika. Ovaj aerodrom igra važnu ulogu u povezivanju Republike Srpske sa ključnim evropskim destinacijama, a prošle godine unapredio svoju infrastrukturu, uključujući modernizaciju terminala i poboljšanje usluga, što je doprinosi boljem iskustvu putnika.
Aerodrom Tuzla
Aerodrom Tuzla, jedan od ključnih aerodroma u Bosni i Hercegovini, zabeležio je u 2023. godini promet od 582.445 putnika. Ovaj aerodrom postao je značajna tačka povezivanja tuzlanskog kantona zahvaljujući pretežno niskotarifnim aviokompanijama. Aerodrom Tuzla je uložio napore u unapređenje infrastrukture i poboljšanje usluga, čime je stvorio prijatnije iskustvo za putnike.
Aerodrom Mostar
Aerodrom Mostar, zabeležio je u 2023. godini promet od 20.544 putnika. Ovaj aerodrom postaje sve važnija tačka za povezivanje regiona s ključnim regionalnim destinacijama poput Beograda i Zagreba. Modernizacija aerodromske infrastrukture i unapređenje usluga doprinose boljem iskustvu putnika, dok planovi za proširenje linija i povećanje dostupnosti aerodroma ukazuju na njegovu buduću ulogu u razvoju avio saobraćaja u Bosni i Hercegovini.
Slovenija
Aerodrom Jože Pučnik, Ljubljana
Ljubljanski aerodrom, glavni je međunarodni aerodrom Slovenije i ključno saobraćajno čvorište u regionu. Tokom 2023. godine kroz aerodrom je prošlo ukupno 1.270.832 putnika.
Aerodrom je doživeo velike promene u infrastrukturi, posebno otvaranjem novog, modernizovanog terminala 2021. godine. Novi terminal značajno je povećao kapacitet aerodroma, poboljšao udobnost i brzinu obrade putnika i prtljaga, kao i nivo usluga koje aerodrom pruža.
Aerodrom Edvard Rusjan, Maribor
Aerodrom Maribor, drugi je međunarodni aerodrom u Sloveniji i služi kao važan alternativni centar za putnički i teretni saobraćaj u regiji. Iako je u 2023. godini ima tek 4.055 putnika, mariborski aerodrom prošao je kroz nekoliko faza modernizacije, a u toku su planovi za dalje unapređenje kapaciteta, sa ciljem privlačenja avio-kompanija i povećanja broja letova.
Severna Makedonija
Aerodrom Skoplje
Međunarodni aerodrom Skoplje, kao glavni aerodrom Severne Makedonije, predstavlja ključno saobraćajno čvorište. 2023 godine ovaj aerodrom zabelezio je 2.883.474 putika. Aerodrom je investirao značajna sredstva u unapređenje infrastrukture i modernizaciju objekata, s ciljem da se obezbedi veći komfor i bolja usluga putnicima. Aerodromom upravlja turiska kompanija TAV Airports.
Aerodrom Sv. Apostol Pavle, Ohrid
Aerodrom Ohrid, jedan je od dva međunarodna aerodroma u Severnoj Makedoniji, a 2023. godini imao je 265.800 putnika. Zbog svoje blizine poznatoj turističkoj destinaciji, aerodrom ima ključnu ulogu u povezivanju međunarodnih putnika sa zapadnom Makedonijom i privlačenju turista iz Evrope i drugih delova sveta.
Aerodromom takodje upravlja turska kompanija TAV Airports.
Crna Gora
Aerodrom Podgorica
Međunarodni aerodrom Podgorica, glavni aerodrom Crne Gore, predstavlja vitalnu saobraćajnu tačku koja povezuje zemlju sa evropskim i širim međunarodnim destinacijama. Aerodrom je 2023. godine ostavrio 1.647.522 putnika. Uz niskotarifne i tradicionalne avio-kompanije, Aerodrom Podgorica omogućava lak pristup Crnoj Gori, što podstiče turistički sektor i unapređuje povezanost zemlje.
Aerodrom Tivat
Aerodrom Tivat, smešten na crnogorskoj obali Jadranskog mora, jedan je od dva glavna aerodroma u Crnoj Gori i predstavlja ključnu ulaznu tačku za turiste, posebno tokom letnje sezone. Tokom 2023. godine aerodrom je zabeležio promet od 848.188 putnika. Godine 2018. otvoren je Terminal 2, koji je značajno proširio kapacitete aerodroma i unapredio njegovu infrastrukturu, omogućivši brži i udobniji protok putnika.
Jugoslovenski Aerotransport - simbola razvoja jugoslovenskih aerodroma
Jedan od simbola razvoja jugoslovenskih aerodroma svakako je bila nacionalna avio-kompanija JAT – Jugoslovenski aerotransport. JAT je bio nacionalni avio-prevoznik bivše Jugoslavije. Osnovan 1927. godine pod imenom Aeroput, JAT je kasnije postao jedan od najstarijih avio-prevoznika na svetu. Kompanija je promenila ime u JAT 1947. godine nakon Drugog svetskog rata. Sa flotom od preko 30 aviona u svom zlatnom periodu, kompanija je obavljala letove ka više od 80 destinacija širom Evrope, Bliskog istoka, Severne Afrike i SAD-a.
JAT je godinama bio sinonim za bezbednost, tačnost i kvalitet usluge, a njegovi letovi predstavljali su most između Istoka i Zapada. Iako danas više ne postoji, JAT ostaje simbol slavne istorije jugoslovenskog vazduhoplovstva i avio-industrije.
Autor: Fly Naissus
Šta se dešava sa aerodromom Ivangrad (IVG, ICAO: LYBR)?
Niko ga ne spominje.