Komercijalni aerodromi u bivšoj Jugoslaviji tokom 2024. godine opslužili su više od 36 miliona putnika, što predstavlja rast od oko 10,7% u odnosu na prethodnu godinu. Iako je većina aerodroma zabeležila rast, Niš i još nekoliko aerodroma zabelživeli pad broja putnika
Prema zvaničnim podacima, aerodromi u bivšoj Jugoslaviji su tokom 2024. godine opslužili više od 36 miliona putnika, što je povećanje od približno 3,5 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Većina aerodroma zabeležila je značajan rast broja putnika, potvrđujući oporavak i rast avio-saobraćaja u regionu.
Niški aerodrom je tokom 2024. godine zabeležio pad broja putnika od 20,3%, što predstavlja približno 91.000 putnika manje u odnosu na prethodnu godinu
Devet aerodroma uspelo je da zabeleži najbistriji godinu u svojoj istoriji - Beograd, Zagreb, Priština, Split, Skoplje, Dubrovnik, Sarajevo, Podgorica i Zadar. S druge strane, jedanaest aerodroma bilo je ispod svojih pre-pandemijskih brojeva iz 2019. godine, uključujući Ljubljanu, Tivat, Pulu, Niš, Ohrid, Tuzlu, Rijeku, Osijek, Portorož, Brač i Maribor. Tokom 2024. godine, Priština je postala najbrže rastući aerodrom bivše Jugoslavije, dodajući 657.598 putnika, dok je Tuzla izgubila najviše putnika, 374.894, doživljavajući svoju prvu kompletnu godinu od zatvaranja baze Wizz Air-a.
Tokom 2024. godine, Dubrovnik je pretekao Skoplje i postao peti najprometniji aerodrom u regionu, Sarajevo je pretekao Podgoricu, dok je Zadar nadmašio tradicionalno prometniju Ljubljanu. Hrvatska je zadržala poziciju najvećeg tržišta aviosaobraćaja, sa aerodromima koji su obradili više od trinaest miliona putnika. Takođe, hrvatsko tržište je dodalo najviše putnika u odnosu na prethodnu godinu, sa preko 1,8 miliona dodatnih putnika u poređenju sa 2023. godinom. Brojni manji aerodromi imali su poteškoća prošle godine, uglavnom zbog smanjenja kapaciteta od strane niskotarifnih aviokompanija.
Air Serbia je postala najveća aviokompanija bivše Jugoslavije po ponudi kapaciteta, nadmašivši Wizz Air, koji je izgubio najviše sedišta. Niskotarifni prevoznik je bio pogođen proizvodnim problemima koji su uticali na neke motore Pratt & Whitney, što je rezultiralo prizemljenjem određenog broja aviona. To je uklonilo više od 1,2 miliona sedišta sa tržišta bivše Jugoslavije. S druge strane, Ryanair je dobio više od 1,5 miliona sedišta, postavši najbrže rastuća aviokompanija u regionu i skoro pretekao svog konkurenta Wizz. 2023. godine razlika između kapaciteta Wizz Air-a i Ryanaira bila je više od dva miliona sedišta u korist Wizz-a. Takođe, Pegasus Airlines je po prvi put ušao u prvih deset, pretekao je Eurowings.
Izvor: exyuaviation
Bando, vratite nam aerodrom!!!